Станоје Станојевић (биографија)

Станоје Станојевић
(1874-1937)

Станоје Станојевић, српски историчар, доктор филозофије, први српски енциклопедиста, члан Српске краљевске академије и редовни професор Београдског универзитета, рођен је 24. августа 1874. године у Новом Саду, где се школовао до велике матуре. Студирао је у Бечу, а докторирао је 1896. одбраном тезе Die Biographie Stefan Lazarević's von Konstantin dem Philosophen als Geschichtsquelle (Биографија Стефана Лазаревића од Константина Филозофа као историјски извор).
Током 1898. и 1899. ради у Руском археолошком институту у Цариграду и ту започиње прикупљање грађе за дело Византија и Срби, од кога су изашле само две књиге. Осим тога написао је више радова из српске историје од којих су најзначајнији: Историја српског народа (1908), Историја Босне и Херцеговине (1909) и Свети Сава (1935).


Био је директор и уредник Народне енциклопедије Срба, Хрвата и Словенаца, која је објављена 1925. године, а у чијој припреми је сарађивало 160 аутора.
Станоје Станојевић преминуо је након теже болести 30. јула 1937. у санаторијуму „Лев“ у Бечу, а сахрањен је на Новом гробљу у Београду.